Baby Fútbol i Futbolito: šta zapravo razlikuje ta dva formata

Trener iz Santjaga de Čilea i trener iz Montevidea pod „Baby Fútbolom“ ne misle na isto. Čileanac misli na 5 na 5 na terenu u hali veličine košarkaškog terena, sa golovima širokim tri metra i slobodnim izmenama. Urugvajac misli na 9 na 9 ili 7 na 7 na travi, na terenu od 50 puta 33,5 metara, sa golovima širokim četiri metra i u detaljno uređenoj ligi u kojoj osmogodišnjaci celu sezonu igraju na istoj poziciji. Obojica su u pravu. Obojica to zovu Baby Fútbol.

A tu je i Futbolito: u Čileu je to često neformalni naziv upravo za format 5 na 5 koji Chiledeportes zvanično zove Baby Fútbol. U Argentini roditelji pod tim pre misle na stoni fudbal. U Meksiku se Futbolito igra za vreme velikog odmora u školskom dvorištu. Ko organizuje turnir za latinoameričke porodice, lako iznajmi pogrešan teren, kupi pogrešnu veličinu lopte ili prijavi ekipu sa dva igrača previše.

Ovaj članak raščišćava tu zbrku. Pokazujemo šta tačno Čile i Urugvaj podrazumevaju pod tim pojmom, koje razlike u pravilima zaista moraš da znaš za turnir i kako da izabereš format koji odgovara tvom klubu.

Dva naziva, dve zemlje, jedan čest nesporazum

Ta zabuna nije akademsko pitanje. Dešava se svakog vikenda kad čileanski otac upiše sina na „Baby Fútbol“, a klupska kancelarija ga pošalje u urugvajski format na travi. Dečak odjednom stoji među osam saigrača umesto četiri. Dešava se i u Čileu, kad klub iz Konsepsiona dovede trenera iz Urugvaja i posle dve sedmice se čudi zašto on na terenu od 26 metara zakazuje trening-utakmicu 9 na 9.

Zajednički imenitelj: oba formata su organizovani dečji fudbal na smanjenom terenu, sa izmenama koje su slobodnije nego kod odraslih, bez ofsajda u klasičnom smislu i sa jasnom podelom na uzrasne kategorije. Razlika je u tri broja koja odmah pokazujemo u tabeli: broj igrača, veličina terena, podloga. Iz ta tri broja skoro sve ostale razlike u pravilima slede same od sebe.

Ukratko: čileanski format naspram urugvajskog

Ako nemaš vremena za ceo tekst, najvažnije razlike su u ovoj tabeli.

Ko pročita obe kolone, vidi: to nisu dve varijante istog sporta. To su dva različita sporta pod istim imenom.

Baby Fútbol u Urugvaju: pedesete godine, trava, 7 na 7

Urugvaj je izmislio Baby Fútbol. Prve organizovane lige dečjeg fudbala nastale su u Montevideu krajem pedesetih godina prošlog veka, a današnja krovna organizacija Organización Nacional de Fútbol Infantil (ONFI) vodi više od 12.000 ekipa u osam uzrasnih kategorija. Statistika je impresivna: oko 85 odsto svih urugvajskih dečaka od 6 do 13 godina igra organizovani Baby Fútbol, udeo koji nije dostignut ni u jednoj drugoj zemlji. Suarez (Suárez), Kavani (Cavani), Forlan (Forlán), Kaseres (Cáceres), Valverde: svaki kasniji profesionalac i reprezentativac Urugvaja proveo je vikende između šeste i trinaeste godine na Baby Fútbol terenima.

Na sajtu ONFI-ja igra se zvanično zove „Fútbol Infantil“, a ne „Baby Fútbol“. Popularni naziv istorijski potiče od poslednjeg takmičarskog nivoa: u ONFI kategorijama nivo trinaestogodišnjaka zvanično se zove „Babys“, jer je to poslednja stepenica pre prelaska u omladinsku ligu. Iz toga je nastao uobičajeni zajednički naziv za ceo dečji fudbal.

Ako nikad nisi gledao urugvajsku Baby Fútbol utakmicu, pogledaj ovaj kratki dokumentarac. Pokazuje zašto su skoro svi profesionalci urugvajske reprezentacije prošli kroz taj sistem i koliko je taj sport duboko ukorenjen u svakodnevici.

ONFI kategorije nose nežne nadimke iz urugvajskog španskog, sa deminutivima za mlađu decu:

• Abejitas (6 godina), Grillitos (7), Chatitas (8), Churrinches (9), Gorriones (10): svi 9 na 9, najviše 9 rezervnih igrača
• Semillas (11), Cebollitas (12), Babys (13): svi 7 na 7, najviše 11 rezervnih igrača

Te kategorije i brojevi igrača dokumentovani su u zvaničnom ONFI pravilniku iz 2021., Regla 3 „Los Jugadores“ na 12. strani. To što mlađa godišta izlaze sa više igrača od starijih zvuči kontradiktorno, ali je pedagoški dosledno. Gusto 9 na 9 na tesnom terenu maksimalno povećava broj dodira sa loptom po detetu. Prozračnije 7 na 7 na istom terenu daje starijim igračima prostor za individualnu tehniku.

Na terenu mlađe kategorije igraju ONFI loptom veličine 3 (obim 60 cm, 340 do 360 grama), a od desete godine loptom veličine 4. Tačka za penal je kod mlađih kategorija osam metara, a kod starijih devet metara ispred gola. Takva preciznost je tipična za ONFI: pravilnik od 74 strane uređuje svaki aspekt takmičenja za decu od šest do trinaest godina.

Baby Fútbol u Čileu: 5 na 5 na košarkaškom terenu

Čile je Baby Fútbol preuzeo iz Urugvaja, ali ga je zatim prilagodio sopstvenoj infrastrukturi. Dok u Urugvaju svaki klupski kompleks ima mali teren sa prirodnom travom, u mnogim čileanskim gradovima asfaltni teren ili hala bili su praktičnije rešenje. Rezultat: Čile igra Baby Fútbol na terenu veličine košarkaškog terena, sa pet umesto devet igrača po ekipi i sa znatno kraćim utakmicama.

Zvanični pravilnik izdaje Chiledeportes, odnosno Instituto Nacional de Deportes čileanske vlade. Osnovni podaci:

• Teren: 26 metara dugačak, 16 metara širok, pravougaon kao košarkaški teren
• Gol: 3 metra širok, 2 metra visok, bele stative, sa mrežom
• Tačka za penal: tri metra ispred gola
• Centralni krug: poluprečnik jedan metar
• Veličina ekipe: pet igrača na terenu, od toga jedan golman
• Najmanji broj igrača: tri, inače se utakmica prekida
• Izmene: u bilo kom trenutku, neograničeno, slobodna rotacija
• Trajanje: dva poluvremena po 20 minuta, pet minuta pauze

Ko poznaje futsal, sa ovim pravilima će se osećati kao kod kuće. Čileanska varijanta je bliža međunarodnom futsalu nego urugvajskom Baby Fútbolu. Najveća razlika je pravilo o golu. U Čileu gol važi samo ako je postignut iz kaznenog prostora; direktan šut sa središnje linije se ne priznaje. U futsalu tog ograničenja nema. Zbog tog pravila čileanski Baby Fútbol postaje igra obaveznog kombinovanja, a ne spektakl šuteva iz daljine.

Ono što Čile dodatno razlikuje od futsala: golman pri izbacivanju rukom ne sme da baci loptu preko središnje linije, inače protivnička ekipa izvodi aut sa središnje linije. Osim toga, golman sme sa loptom u rukama da napravi najviše četiri koraka, inače sledi slobodan udarac za protivnika. Oba pravila nužno drže igru u izgradnji iz odbrane; dugo izbijanje nije dozvoljeno.

Futbolito: zajednički naziv za 5 na 5 u Latinskoj Americi

Dok „Baby Fútbol“ u Čileu i Urugvaju označava relativno jasno definisan ligaški sport, „Futbolito“ je mutniji pojam. U samom Čileu većina roditelja pod tim misli na isti format kao zvanični čileanski Baby Fútbol: pet na pet, mali golovi, tvrda podloga. Ali pojam uglavnom koriste za neformalnu varijantu: igru sa drugarima na igralištu u kraju, utakmicu za vreme velikog odmora u školi, letnji turnir na pesku.

U Argentini, nasuprot tome, „Futbolito“ često znači stoni fudbal, onu mehaničku kutiju sa ručkama. Ko Argentinca pozove na „Futbolito“, lako će završiti sa pivom u kafiću, a ne u sportskoj hali. U Meksiku Futbolito opet često znači igru za vreme odmora u školskom dvorištu, sa bilo kojim brojem igrača i bez čvrstih pravila.

Ko dakle piše ili organizuje za čileansku publiku, često može da koristi Futbolito i Baby Fútbol kao sinonime, dok je reč o neformalnoj varijanti. Za zvanične nazive liga ispravan izbor ostaje „Baby Fútbol“. A u međunarodnoj komunikaciji, sa stranim sudijama ili trenerima, bolje je koristiti pojam futsal, koji je FIFA kodifikovala za ceo svet i koji ne može da se pomeša sa stonim fudbalom ili igrom za vreme odmora.

Teren, gol i broj igrača u konkretnom poređenju

Kad oba pravilnika staviš jedan pored drugog, suštinsku razliku vidiš u tri broja.

Veličina terena. Čile igra na 26 × 16 = 416 kvadratnih metara. Urugvaj za najmlađe kategorije igra na 50 × 33,5 = 1.675 kvadratnih metara. To je četiri puta veća površina po ekipi. Iz toga sledi skoro sve ostalo: u Čileu gušća igra, manje trčanja, više dodira sa loptom po minutu; u Urugvaju više pretrčanih metara i više izdržljivosti.

Broj igrača. Čile ima pet igrača na terenu, Urugvaj devet ili sedam. Po igraču to u Čileu znači oko 83 kvadratna metra prostora za kretanje, u Urugvaju (kod 9 na 9) oko 186 kvadratnih metara. Čileansko dete u Baby Fútbolu tako ima veći pritisak da brže odluči i manje prostora za duge sprintove. Urugvajsko dete ima više mesta, više opcija, ali i više prilika da se sakrije u gužvi.

Veličina gola. Čileanski gol od 3 × 2 metra (6 kvadratnih metara) manji je od urugvajskog od 4 × 2 metra (8 kvadratnih metara). Na prvi pogled to deluje malo. Ali u odnosu na veličinu terena čileanski gol je srazmerno veći: u Čileu gol odgovara 1,4 odsto površine terena, u Urugvaju samo 0,5 odsto. Golovi iz igre u Čileu padaju znatno češće nego u Urugvaju, prosto zato što je odnos gola i terena mnogo veći.

Praktična posledica za trenere: ko igrača iz čileanske selekcije prebaci u urugvajsku ekipu, dobija tehnički jakog igrača koji kondiciono nije navikao na takav teren. Obrnuto, čileanski trener sa igračem iz Montevidea dobija nekoga ko razmišlja u velikom prostoru, ali u gužvi još nije uvežban.

Trajanje utakmice, lopta i izmene

Struktura trajanja utakmice priča priču o filozofiji igre.

Čile: dva poluvremena po 20 minuta, pet minuta pauze. Ukupno 45 minuta, a sat se pri izmenama ne zaustavlja. Ko želi da menja bez prestanka, može. Efektivno vreme igre je zato često 35 do 38 minuta neto.

Urugvaj: ONFI ne propisuje jedinstveno trajanje za sve kategorije, već to prepušta pravilniku pojedinačnog takmičenja. U praksi mlađe kategorije igraju dva puta po 25 minuta, starije do dva puta po 30 minuta. Izmene oduzimaju vreme: trener mora zvanično da ih prijavi sudiji.

Lopta. Čile u pravilniku ne propisuje određenu veličinu lopte; u praksi se igra loptom veličine 4 ili futsal loptom sa smanjenim odskokom. Urugvaj je tu precizniji: veličina 3 obima 60 centimetara za decu od 6 do 9 godina, veličina 4 obima 65 centimetara za decu od 10 do 13 godina. ONFI lopta je obična fudbalska lopta, a ne futsal lopta: odskače punom snagom.

Izmene. Tu su dva sveta najudaljenija. Čile: slobodna rotacija, u bilo kom trenutku. Istog igrača možeš u jednom poluvremenu pet puta da izvedeš i vratiš. Urugvaj: u mlađim kategorijama najviše devet izmena, u starijim najviše jedanaest, od kojih se u starijim tri obavezno obavljaju na poluvremenu. Ko iz Čilea putuje u Urugvaj, mora da isplanira sastav veče pre.

Najvažnija posebna pravila koja trener mora da zna

Ko ekipu prebaci iz jednog sistema u drugi, zapeće na pet posebnih pravila.

1. Golman ne sme da baci loptu preko središnje linije (Čile). Kod Chiledeportesa je jasno: ako golman rukom baci loptu preko središnje linije, protivnička ekipa izvodi aut sa sredine. To pravilo tera na promišljenu izgradnju igre iz odbrane. U Urugvaju to pravilo ne važi.

2. Gol važi samo iz kaznenog prostora (Čile). Direktan šut sa sopstvene polovine u Čileu se ne priznaje kao gol. Lopta pre završnog udarca mora da bude odigrana unutar protivničkog kaznenog prostora. Time romantika šuteva iz daljine skoro potpuno nestaje iz igre.

3. Vremensko isključenje umesto žutog kartona (Čile). Čile ne poznaje žuti karton u klasičnom smislu. Umesto toga igrač se zbog ponovljenog ili grubog prekršaja isključuje na tri minuta. Za to vreme ekipa igra sa igračem manje. Urugvaj prati standardni FIFA model sa žutim i crvenim kartonom.

4. Obavezne izmene kod dece od 11 do 13 godina (Urugvaj). Kod Semillas, Cebollitas i Babys tri od jedanaest izmena obavezno moraju da se obave na poluvremenu. Time se obezbeđuje da i rezervni igrači dobiju pravu minutažu, a ne tek poslednjih nekoliko minuta.

5. Udaljenost penala zavisi od uzrasta (Urugvaj). Kod dece od 10 do 13 godina tačka za penal je devet metara ispred gola, kod mlađih kategorija osam metara. Čile ima fiksnu tačku na tri metra.

Ove stavke nisu sitnice. Ko organizuje međunarodni turnir između klubova iz Čilea i Urugvaja, mora unapred da se dogovori oko pravilnika, inače će se već na prvoj utakmici raspravljati o prvim golovima i prvim sudijskim odlukama o prekršajima.

Koji format za koji uzrast i koji klub?

Ko živi u Čileu ili osniva klub u Latinskoj Americi, u praksi retko bira između dva formata: lokalna liga u koju želiš da uđeš propisuje format. Ali ko je fleksibilan, na primer kao školski klub sa sopstvenim igralištem ili kao klub latinoameričke zajednice u Evropi, može aktivno da odluči. Pomažu tri pitanja.

Pitanje 1: Koji teren ti je na raspolaganju?

• Tvrda podloga, hala, asfaltni teren ili teren sa peskom dužine od 20 do 30 metara: Baby Fútbol u čileanskom formatu ili Futbolito
• Prirodna ili veštačka trava dužine najmanje 40 metara: Baby Fútbol u urugvajskom formatu

Pitanje 2: Koliko igrača imaš po godištu?

• Šest do osam aktivnih igrača: čileanski format je izvodljiv, urugvajski 9 na 9 nije, a 7 na 7 jedva, bez prave klupe
• Dvanaest do petnaest igrača: mogu oba formata
• Više od 18 igrača: urugvajski format sa dve ekipe ili čileanski format sa tri ekipe u takmičenju

Pitanje 3: Koja liga postoji u blizini?

• U Čileu: skoro uvek Baby Fútbol po modelu Chiledeportesa ili Futbolito liga
• U Urugvaju: ONFI liga u tvom gradu ili regionu
• Van Latinske Amerike, pa i u Srbiji: futsal odnosno mali fudbal, jer nijedan od dva Baby Fútbol formata tamo nije institucionalizovan; državno školsko prvenstvo u futsalu, na primer, igra se sa 4 + golman, dakle isto 5 na 5 kao u Čileu

U evropskom klupskom okruženju futsal je zvanični pandan oba latinoamerička formata; kako da ga koristiš kao sezonu u hali sa mlađim kategorijama, detaljno opisuje praktični vodič kroz futsal za trenere.

Ako želiš da smanjiš posao oko planiranja turnira u bilo kom od ovih formata, koristi alat kao što je AreaCopa i uštedi sebi Excel tabele za raspored utakmica, prijave ekipa i raspored sudija.

Kako da isplaniraš svoj prvi Baby Fútbol ili Futbolito turnir

Četiri konkretna koraka za prvi turnir, nezavisno od formata.

Korak 1: Izaberi format pre poziva. Odluči da li hoćeš da igraš čileanski 5 na 5 ili urugvajski 7 na 7 / 9 na 9 pre nego što pozoveš ekipe. Dimenzije terena, veličinu gola i trajanje utakmice izričito navedi u pozivu. Inače će ti ekipa sa devet igrača doći na teren za pet.

Korak 2: Isplaniraj broj ekipa. U čileanskom formatu šest ekipa u dve grupe sa nokaut završnicom daje poludnevni turnir na dva terena; sa osam ekipa računaj na skoro ceo dan. U urugvajskom formatu dovoljno je četiri do šest ekipa, jer utakmice traju duže. Tačno četiri ekipe su klasičan turnir četiri ekipe (cuadrangular): četiri varijante formata sa konkretnim rasporedom i dnevnim planom naći ćeš u članku o turniru sa četiri ekipe.

Korak 3: Pravilnik definiši pismeno. Zapiši koji skup posebnih pravila važi: da li važi čileansko pravilo o golu samo iz kaznenog prostora? Koliko izmena je dozvoljeno? Koliko traje poluvreme? Te tri tačke pošalji svim trenerima u PDF-u od jedne strane pre početka turnira. Ako želiš da strukturirano postaviš raspored, ovde je šablon za 5, 7 ili 10 ekipa.

Korak 4: Sudije isplaniraj unapred. Čileanski format traži dve sudije po utakmici (tako preporučuje Chiledeportes), urugvajski jednog, po želji uz sudije pomoćnike. Za jednodnevni turnir sa dva terena istovremeno isplaniraj najmanje četiri sudije.

Ta četiri koraka poštedeće te većine svađa na dan turnira. Ostatak, dakle raspored, tabelu (FSS za mlađe kategorije predviđa lige sa bodovima od U10, a Fudbalski savez Beograda do U-12 vodi samo abecednu listu bez bodova), raspored sudija i komunikaciju sa roditeljima, možeš za 20 minuta da postaviš turnirskim alatom, umesto da tri večeri u klupskoj kafani provedeš sa pet Excel tabela.

Izvori

• ONFI: Reglas de juego 2021, stanje 08/2021. Broj igrača po kategoriji (Regla 3), dimenzije terena, veličine lopte, pravila izmena i udaljenost tačke za penal za osam ONFI uzrasnih kategorija od Abejitas do Babys.
• Chiledeportes / Instituto Nacional de Deportes: Reglamento de Baby Fútbol. Dimenzije terena 26×16 m, gol 3×2 m, tačka za penal na 3 m, ekipa 5 na 5, trajanje 2 × 20 min, posebna pravila (gol samo iz kaznenog prostora, golman ne baca preko središnje linije, isključenje na 3 minuta).
• FIFA: Futsal Laws of the Game 2022/23. Dimenzije terena 40×20 m i standardna futsal pravila kao osnova za poređenje i međunarodno svrstavanje oba formata.