Funino u dečjem fudbalu: priručnik za trenere za U6 do U11

Utorak uveče, stojiš pored terena, tvoji šestogodišnjaci već nestrpljivo tapkaju u mestu, a ti si čuo da je nemački savez DFB od sezone 2024/25 za najmlađe konačno ukinuo staro sedam na sedam na velike golove. Umesto toga: tri na tri na četiri mini-gola. Funino. Možda si ga jednom kratko video na trenerskom kursu i želiš da ga probaš, ali znaš da će roditelji pitati zašto se ne vodi tabela, a klub bi najradije igrao kao i pre. U Srbiji okvir FSS-a lige sa bodovima predviđa od U10, a Fudbalski savez Beograda u ligama pretpetlića do U-12 vodi samo abecedni spisak ekipa bez bodova. Funino bez tabele je ovde tvoj izbor za trening i klupske festivale, a ne propis saveza.

Ovaj priručnik je praktična strana pregleda reforme iz članka o oblicima igre u dečjem fudbalu. Pokazuje šta konkretno radiš na treningu, kojih osam varijanti oblika igre treba da imaš u repertoaru i kako format prilagođavaš za U6/U7, U8/U9 i U10/U11. Uz to: kako ga roditeljima objasniš za deset minuta bez prepirke, sa trenerskim porukama, PDF-om sa karticama vežbi za štampu na kraju i šablonom mejla za sledeći roditeljski sastanak.

Šta je Funino

Funino je oblik igre za šestoro dece: dve ekipe sa po tri igrača u polju, bez golmana, četiri mini-gola. Na svakoj gol liniji stoje dva gola, svaki širok 2 metra i visok 1 metar, sa najmanje 12 metara razmaka između dva gola na istoj liniji. Teren je mali: 20 puta 27 metara u originalu, a DFB za U6/U7 uzima još manje mere. Na veliki teren propisanih dimenzija staje osam paralelnih Funino terena.

U zvaničnim pravilima DFB-a format se zove „3-gegen-3 mit vier Minitoren“ (3 na 3 sa četiri mini-gola); u nemačkoj klupskoj svakodnevici i trenerskoj edukaciji Funino je uobičajeni kratki naziv. U ovom članku oba pojma koristimo kao sinonime. Brošura DFB-a Wettbewerbsformen im Kinderfußball (stanje 09/2024) zvanična je referenca za nemačka pravila; metodički temelj postavio je Vajn u knjizi Spielintelligenz im Fußball.

Naziv FUNiño skovao je sam Vajn: od engleskog fun (zabava) i španskog niño (dete). U vreme kada je reč nastala, Vajn je živeo u Barseloni, gde je nastao i španski udžbenik. Njegova dela Developing Youth Football Players i Game Intelligence od 1993. godine su zvanični udžbenik španskog saveza Real Federación Española de Fútbol; Barselona i Atletik Bilbao ugradili su tu metodiku u rad sa mlađim kategorijama. U Nemačkoj je format u klupsku svakodnevicu stigao tek preko Majnca 05 (prof. dr dr Matijas Lohman (Matthias Lochmann), Univerzitet u Erlangenu) i Šalkea 04. Lohman je pod nazivom Wettkampfsystem 4.0 dao veliki deo naučne osnove za kasniju reformu DFB-a.

Kako se savezi razlikuju

Isti osnovni princip, tri pravilnika. Ako si u medijima video da se pojmovi mešaju: ovde piše šta je različito, a šta isto.

Tri posledice za praksu. Prvo, u Nemačkoj na zvaničnom turnirskom danu važe pravila DFB-a (zona šuta od šest metara, četiri mini-gola, rotacija posle gola odnosno na svaka tri minuta); varijantu FA sa jednim golom po strani i pravilom centralne linije tamo možeš da koristiš kao oblik igre na treningu, ali ne i na zvaničnom turnirskom danu. U Srbiji oblike igre za decu propisuje FSS (Fudbal 3 za U6/U7, Fudbal 5 za U8/U9), pa na zvaničnim utakmicama važe ti oblici, a Funino i obe strane varijante koristiš pre svega na treningu. Drugo, pravilo o 15 metara za roditelje je nemačka klupska konvencija i nije zapisano u brošuri DFB-a; FA je, naprotiv, Respect Line od 3 metra izričito zapisao. Treće, rituali turnirskog dana (papir-kamen-makaze, „daj pet“, Pitch Facilitator) izumi su FA i nisu deo nemačke reforme.

Funino van Nemačke

Nešto što se u raspravi o reformi DFB-a često izgubi: Nemačka se obaveznim formatom 2024/25 priključila međunarodnoj liniji, a nije je predvodila. Evo stanja u sedam zemalja:

Tri zaključka za trenersku praksu. Prvo, Funino nije nemački poseban eksperiment, nego međunarodni standard. Drugo, tačan format sa četiri gola je nemačka i španska posebnost. Engleska sa FutureFitom ide na 3 na 3 sa samo dva gola, SAD igraju 4 na 4. Treće, festivalska logika (više kratkih utakmica istog dana, bez tabele, sa rotacijom) međunarodno je ustaljen oblik događaja za formate slične Funinu. Srbija ide svojim putem: FSS nacionalno propisuje Fudbal 3 za U6/U7 (tri igrača, teren 20–22 × 13–16 m), Fudbal 5 za U8/U9 (4 + golman) i Fudbal 7 za U10/U11 (6 + golman). Više o pregledu reforme pročitaj u vodiču o oblicima igre u dečjem fudbalu i mlađim kategorijama 2026.

Zašto četiri gola razvijaju inteligenciju igre

Vajn je to sam ovako formulisao: „Pošto svaka ekipa može da dođe do uspeha na dva odvojena gola, razvijaju se sposobnost opažanja, razumevanje situacije u igri, taktičko razmišljanje i ponašanje, kao i mašta i kreativnost dece.“ Poređenje sa klasičnim formatom dobro je potkrepljeno sportskom naukom. Memert je opisao šest osnovnih taktika zajedničkih svim sportskim igrama: usmeri se ka cilju, približi loptu cilju, saradnja, iskoristi praznine, zaobiđi ometanje protivnika, stvori brojčanu prednost. U 11 na 11 po akciji je aktivan samo deo tih taktika; u 3 na 3 na četiri gola svih šest je stalno u igri istovremeno.

Konkretno to znači da osmogodišnjak u Funino utakmici u roku od dva minuta obično šest do osam puta dobije istu odluku za čitanje igre: koji je od dva gola na drugoj strani upravo slabije branjen? Da dodam ili da probijem sam? Kuda se upravo kreće moja saigračica? U klasičnom sedam na sedam na jedan centralni gol isti igrač tu odluku dobije možda dva ili tri puta po bloku igre. Broj ponavljanja je pravi mehanizam delovanja.

Funino kao kondicioni trening

Ovo pitanje među trenerima stigne najkasnije posle trećeg Funino treninga: „Zar ne bi trebalo ponekad i pošteno da trče, bez lopte?“ Odgovor sportske nauke je jasan. Igre na malom prostoru dostižu isti intenzitet kao klasični aerobni intervalni trening: 90 do 95 odsto maksimalnog pulsa, uz trajanje opterećenja od tri do pet minuta. Upravo to trajanje odgovara pravilu rotacije iz reforme DFB-a: tri minuta igre, pa izmena.

Posledica za sedmično planiranje: u dečjem fudbalu dodatni trening izdržljivosti bez lopte za U10/U11 nije potreban. Funino sa rotacijom na svaka tri minuta, kakvu propisuje DFB, sam po sebi je kondicioni trening. Kristijan Kolodžej (Christian Kolodziej, FC Vaduz) je to 2018. na Međunarodnom trenerskom kongresu nemačkog udruženja trenera BDFL sažeo ovako: „Veličina terena, broj igrača i trajanje igre su normativi opterećenja kojima se postižu različiti intenziteti.“ Ko želi više trčanja, ide na gornju granicu mera (25 puta 30 metara); ko želi više startova i promena smera, ostaje na malom terenu.

Uz to ide jedno važno ograničenje: za čist trening sprinta format je manje pogodan. U 4 na 4 na terenu 39 puta 39 metara razdaljina pretrčana velikom brzinom iznosi samo 2,7 metara u minutu, naspram 8,4 metra u minutu u zvaničnoj utakmici 11 na 11. Ko u U10/U11 želi prave sprinterske nadražaje, kombinuje Funino sa kratkim sprinterskim štafetama na početku treninga. Za U6 do U9 to ionako nije tema.

A što se tiče rizika od povreda: Funino po definiciji smanjuje duge sprinterske faze koje u klasičnoj igri izazivaju većinu povreda zadnje lože. Mali tereni doduše povećavaju broj ubrzanja i promena smera, ali kod igrača od šest do jedanaest godina sa malom telesnom masom i niskim brzinama to je praktično bezopasno. Otprilike od U11 isplati se kratak dinamički blok zagrevanja pre prve Funino utakmice; šest minuta je dovoljno.

Teren i oprema za 2 minuta

Po Funino terenu ti treba:

• Četiri mini-gola, svaki širok 2 metra i visok 1 metar (Vajnova originalna mera). Brošura DFB-a dozvoljava i malo drugačije mere (do 1,65 metra visine).
• Osam čunjeva za obeležavanje zone šuta od 6 metara ispred svakog gola. U 2 na 2 za U6/U7 zona šuta otpada; tamo važi: gol se priznaje tek od centralne linije. U 3 na 3 za U6/U7 i od U8 naviše zona šuta je po pravilima DFB-a obavezna.
• Jedna lopta za igru po ekipi, plus rezervna lopta pored terena. Koja veličina lopte odgovara kom uzrastu, pokazuje pregledna tabela odmah ispod.
• Prsluci u dve jasno različite boje. Kod igrača od šest i sedam godina bolje od klasične kombinacije crvena/plava pokazale su se kontrastne kombinacije (npr. roze/crna, žuta/plava).

Pregled veličina lopti za mlađe kategorije:

Za Funino u hali idealna je laka lopta broj 3 sa slabim odskokom. Propis FA FutureFit za 3 na 3 u Engleskoj izričito glasi „Size 3 (psi 5)“. Najveća razlika u odnosu na propis DFB-a je kod U10/U11: FA tamo zadržava broj 3 jer se format 7 na 7 igra godinu duže; DFB već od U10 prelazi na broj 4.

Ako nemaš mini-golove, napravi ih od čunjeva ili štapova. Vajn o tome piše: „Ako se tokom igre položaj golova promeni, sudija priznaje gol i onda kada je lopta po njegovom mišljenju prešla liniju na mestu gde je gol prvobitno stajao.“ To manjku opreme oduzima stres.

Praktičan regulator za svakodnevni trening: veličinom terena upravljaš opterećenjem. Teren od 20 puta 27 metara (Vajnov standard) daje srednji intenzitet uz dobar zahtev za čitanjem igre. 25 puta 30 metara (gornja granica DFB-a) donosi više trčanja i dobar je za drugu polovinu sezone, kada su deca spremnija. 20 puta 22 metra (za U6/U7) daje veoma uske prostore, mnogo startova i mnogo kontakata sa loptom u minutu. Premeštanje čunjeva je posao od jednog minuta.

Za domaće turnire: planiraj najmanje 4 sedmice pripreme pre prvog domaćeg turnirskog dana u novom formatu. Naruči mini-golove, dogovori obeležavanje zona šuta, uputi pomoćnike koji će suditi i zakaži roditeljski sastanak na kojem objašnjavaš način igre. Više o logistici festivalskog dana pročitaj u vodiču za organizaciju turnira u hali.

Funino po nivoima od U6 do U11

Funino nije jedan jedini format, nego model po nivoima. Brošura reforme DFB-a (stanje 09/2024) propisuje tačnu šemu:

Tri pravila važe na svim nivoima. Prvo, reforma DFB-a od U8 predviđa mehanizam izjednačavanja („Pri razlici od 3 gola ekipa koja gubi može da uvede dodatnog igrača dok se rezultat ponovo ne izjednači“). Drugo, igra se u turnirskom obliku sa terenima koji se penju i spuštaju: posle svakog kruga pobednička ekipa ide teren dalje, poražena teren nazad. Treće, „odluke tokom igre treba u najvećoj mogućoj meri da donose sama deca. Trenerice i treneri i pratioci deluju kao zajednički voditelji igre i u igru se uključuju samo kada je potrebno“ (brošura DFB-a 09/2024, str. 8).

Poslednji citat je najvažnije trenersko uputstvo cele reforme.

U6/U7: 2 na 2 i 3 na 3

Najvažniji pedagoški korak u U6/U7 je odvajanje od „fudbala u grozdu“. Šestogodišnjak vidi loptu, ceo roj trči ka lopti, jedan šutira, svi trče za njom. Upravo taj refleks razbija varijanta 2 na 2. Sa samo dva igrača po ekipi i četiri mini-gola nužno nastaje podela zadataka: jedan ide na loptu, drugi ostaje slobodan. Ko oba igrača pošalje na loptu, odmah prima gol. Kriva učenja u prva tri treninga je neverovatna, jer je zadatak tako jasan.

Brošura DFB-a (09/2024, str. 8) za varijantu 2 na 2 navodi: vreme igre 5×5 do 7×7 minuta, tri minuta pauze između krugova, bez golmana, gol se priznaje tek od centralne linije. Ekipu čine dva igrača u polju i jedna izmena; posle svakog postignutog gola obe ekipe menjaju po jednog igrača po unapred utvrđenom redosledu. Takva logika izmena garantuje da svako dete u svakom krugu dobije podjednako mnogo minuta. Najčešća zamerka roditelja („moje dete premalo igra“) time je strukturno isključena.

Od druge polovine sezone ili sa jačom ekipom U7 isplati se prelazak na varijantu 3 na 3. Ona je zahtevnija, jer sa tri igrača postaje moguća prava komunikacija u trouglu. Vajn to u Spielintelligenz im Fußball obrazlaže ovako: „Formacija u trouglu omogućava dobru komunikaciju i saradnju i u napadu i u odbrani.“ Uvodi se zona šuta (6 metara od gola), a vreme igre raste na 7 minuta po bloku.

Najvažnije trenerske poruke za U6/U7:

• Postavljaj pitanja umesto naredbi. Kada dete samo trči ka golu: „Gde ti je saigračica?“ umesto „Moraš da dodaš!“. Osnovno Vajnovo načelo: „Umesto da igračima dajete ribu, pokažite im kako da je upecaju.“
• Roditelji na 15 metara razmaka. U Nemačkoj je to uobičajeno klupsko pravilo, a ne propis iz brošure DFB-a, ali vredi ga preuzeti. Roditelji pored aut linije nadjačavaju sopstvene odluke dece.
• Rituale izmena shvati ozbiljno. Ko ulazi, a ko izlazi, određeno je unapred; tokom igre nema rasprave. Inače pri svakoj izmeni nestane 60 sekundi.

Jedna zamka: deca ovog uzrasta u osnovnom obliku 3 na 3 brzo izgube volju ako odbrana predugo ne uspeva da osvoji loptu. Prati da li svaki igrač u svakom bloku od 7 minuta bar jednom sam šutne na gol. Ako ne: smanji teren ili uvedi zadatak („pre šuta sva tri igrača moraju da dodirnu loptu“). Više o tome u poglavlju o varijacijama niže.

U8/U9: 3 na 3, 4 na 4, 5 na 5

U8/U9 je najvažniji koridor učenja u celom dečjem fudbalu. Vajn je osmogodišnjacima i devetogodišnjacima posvetio ceo deo knjige: „Mini-fudbal na četiri gola sa svojim brojnim varijantama za osmogodišnjake i devetogodišnjake je takmičenje skrojeno po meri, koje ispunjava sve njihove želje i očekivanja.“ Brošura DFB-a to potvrđuje sa tri dozvoljena oblika igre (3 na 3, 4 na 4, 5 na 5) i vremenom igre od 5×10 do 6×12 minuta.

U svakodnevnom treningu dobro funkcioniše jasan tok sezone:

• Sedmice 1–8 (kasno leto/jesen): 3 na 3 kao glavni format. Dosledno sprovodi zonu šuta, izmena posle svakog gola. Svoje poruke svedi na dva do tri pitanja po krugu. Cilj: svako dete poznaje svoje saigrače i može pod pritiskom da odigra dodavanje.
• Sedmice 9–18 (zima/proleće): 4 na 4 kao glavni format, 3 na 3 kao rezerva kada je na treningu malo dece. Po izboru sa golmanom u golovima za mali teren. Četvrti igrač u polju donosi novi nivo učenja: sada je reč o raspoređenosti i dubini, a ne više samo o širini.
• Od 19. sedmice do kraja sezone (proleće): 5 na 5 kao priprema za prelazak u U10/U11. Ovde varijanta sa četiri mini-gola funkcioniše podjednako dobro kao varijanta sa klasičnim golovima za mali teren i golmanom.

Za glavnu fazu u 3 na 3 dve varijante oblika igre su neobično korisne. Prva je varijanta sa džokerom: neutralni igrač stoji na centralnoj liniji i uvek igra sa ekipom koja je u posedu lopte. Tako ekipa sa loptom u svakom trenutku ima brojčanu prednost četiri na tri. To razvija nuđenje i korišćenje praznina, a da nijedna ekipa nije frustrirana zato što je strukturno slabija.

Druga je varijanta sa obaveznim dodavanjem: pre svakog šuta na gol sva tri saigrača moraju da dodirnu loptu. Varijanta nameće timsku igru i rešava klasični sukob „sve golove daje samo najbrži igrač“, koji se u U8/U9 redovno javlja. Roditelji obožavaju ovu varijantu, jer do gola stižu i njihova manje prodorna deca.

Zamka u U8/U9: prelazak sa 3 na 3 na 4 na 4 je metodički najteži skok. Sa četvrtim igračem prvi put nastaje prava taktika ekipe, što mnoge osmogodišnjake preoptereti. Preporuka iz trenerske edukacije: kada ekipa igra 4 na 4, svedi poruke na najviše dve jasne poruke o ponašanju po treningu. „Kad nemaš loptu, vrati se nekoliko koraka“ je dovoljno. Više uputstava je kontraproduktivno. To potvrđuje i linija nemačke trenerske edukacije DFB-a: „Vođenje trenera se smanjuje i ograničava na ciljana pitanja u pauzama.“

U10/U11: 5 na 5 i 7 na 7 u rombu

U10/U11 je prelazni nivo. Do ovde je format bio usmeren na čistu inteligenciju igre i kontakte sa loptom; odavde prvi put dolaze taktički zadaci: raspoređenost, dubina, izgradnja igre preko sopstvene polovine. Vajn je to u Spielintelligenz im Fußball obuhvatio rombom 7 na 7 za decu od 11 do 12 godina: „Igra se 7 na 7, najpre bez ofsajda, a zatim sa ofsajdom: golman, slobodni odbrambeni igrač, tri vezna igrača i dva napadača. Na svakih pet minuta svi igrači menjaju uloge i mesta.“

Brošura reforme DFB-a (09/2024, str. 19–22) za U10/U11 dozvoljava više formata: 4 na 4, 5 na 5 i 7 na 7. Većina nemačkih regionalnih saveza postavlja 5 na 5 kao standardni oblik, a 7 na 7 kao proširenje za pripremu za U12/U13. U Srbiji je za U10/U11 propisan Fudbal 7 (6 + golman), pa je romb 7 na 7 ovde najbliži zvaničnom formatu utakmice. U svakodnevnom treningu dobro funkcioniše podela na dva dela: sredom 5 na 5 kao glavni oblik (više varijanti sa mini-golovima), petkom romb 7 na 7 kao priprema za utakmicu.

U varijanti 5 na 5 sa mini-golovima centralni zadatak učenja je pomeranje druge linije napred. Sa pet igrača nužno nastaje raspored napred, sredina, pozadi. Ko to ne trenira, ima pet igrača u jednoj liniji oko lopte. Stari obrazac iz U9. Trenerska poruka: „Kad tvoj saigrač napred ima loptu, pomeri se korak za njim. Kad tvoj saigrač pozadi ima loptu, idi napred.“ To jedno pravilo menja igru više od bilo kakvog taktičkog objašnjenja.

Varijanta 7 na 7 u rombu je prvi sistematski korak ka klasičnoj igri ekipe. Vajn je postavu 1-1-3-2 (golman, slobodni odbrambeni igrač, tri vezna, dva napadača) zamislio kao most, jer ima dovoljno igrača da se rasporede svi zadaci, a dovoljno malo da je svako dete u svakoj utakmici direktno uključeno u više akcija. Rotacija na svakih pet minuta (svako dete menja poziciju) je obavezna, inače najbrži igrači trajno završe u napadu, a najstidljiviji trajno na golu.

Praktično pitanje za trenericu U10/U11: kada se isplati da odradiš blok 7 na 7 ako je na treningu samo 12 dece? Iskren odgovor: sa dvanaestoro dece ostaješ na 5 na 5 sa izmenama. 7 na 7 funkcioniše od 16 dece naviše. Inače previše vremena igre ostaje na klupi. Za posebne zadatke driblinga u U10/U11 prirodan nastavak je vodič sa vežbama driblinga za U9 do U11.

Funino varijacije za glavni deo treninga

Tri varijante koje bi trebalo da budu u repertoaru svakog Funino trenera. Možeš da ih koristiš nezavisno od formata za pojedini uzrast; osnovna geometrija 3 na 3 ostaje, menja se samo jedno pravilo.

Varijanta sa zonama. Teren se dodatnom linijom deli na dve polovine (paralelno sa dužom stranom). Svaka ekipa mora da ima bar jednog igrača u svakoj zoni. Ova varijanta strukturno razbija refleks roja i razvija svest o poziciji. Funkcioniše od jačih ekipa U8/U9, a u U10/U11 je obavezna varijanta.

Prilagođavanje za halu. Teren u hali 15 puta 20 metara, mini-golove zamenjuju golovi-linije, a zidovi važe kao saigrači (dodavanje u zid i ponovno preuzimanje lopte je dozvoljeno). Brošura reforme DFB-a varijantu za halu izričito predviđa za zimske mesece; većina nemačkih klubova sa U6 do U9 pola godine igra isključivo u hali. Igra sa zidom je metodički vredna jer nameće dodatnu opciju dodavanja: dete koje očajnički pokušava da sve prođe driblingom veoma brzo nauči da je i zid saigrač.

Varijanta završnice. Jedan napadač sa loptom u sredini, četiri odbrambena igrača: po jedan kod svakog mini-gola. Dvojica su „aktivna“ i stoje direktno ispred svog gola, druga dvojica su „pasivna“ i stoje znatno iza svog gola. Napadač mora da prepozna koja su dva gola otvorena i da završi na jedan od njih. Zadatak od 30 sekundi koji na treningu možeš da ubaciš u fazu aktivacije. Vajn ovu varijantu u Spielintelligenz im Fußball naziva ključnom vežbom za učenje odluke o golu.

Iskrena napomena: na internetu kruže dve Funino varijante koje u ovom priručniku namerno izostavljamo. „Funino sa bodovanjem po položaju gola“ (golovi u teže pogodive golove vrede duplo) pretvara inteligenciju igre u zadatak iz matematike i preoptereti igrače od U6 do U9. „Funino sa pravilima koja se stalno menjaju“ (trener na svaka dva minuta menja jedno pravilo) privlačan je kao metodička demonstracija na trenerskim kursevima, ali u klupskoj svakodnevici to je dodatni trenerski posao bez vidljive koristi za učenje. Više nije uvek bolje.

Najčešće trenerske greške: top 5

Greška 1: ispravljanje umesto da ih pustiš da igraju. Ako kao trener na svaka tri minuta zaustavljaš igru da ispraviš igrača, trening nema toka. Vajn o tome piše: „Trener koji tokom tih faza stalno ispravlja samo ometa taj proces učenja i razvoja i uz to decu nepotrebno stavlja pod pritisak rezultata.“ Deca oblike igre uče ponavljanjem i sopstvenim iskustvom, ne objašnjavanjem. Pusti ih da igraju. U pauzi pitaj šta su sami primetili.

Greška 2: treniranje za pobedu umesto za učenje. Funino je festivalski format bez tabele. Ko u klupskoj svakodnevici ipak misli „danas moramo da pobedimo“, slaže ekipu tako da dva najjača igrača dobijaju najviše akcija i time šteti ostaloj deci. Vajnova opomena: „Nažalost, na gotovo svim igralištima čak i kod najmlađih u prvom planu je i dalje pobeda, a ne igra.“

Greška 3: preuzak teren. Vajn je izričito upozorio: „Mnogi treneri su skloni da za malu decu biraju male, odnosno preuske prostore za igru.“ Za Funino 3 na 3 ne idi ispod 20 puta 20 metara. Ako je teren premali, igra se pretvara u klupko i pedagoški efekat nestaje. Funino teren je bolje izabrati malo prevelik nego premali.

Greška 4: ne informisati roditelje. Roditelji koji nisu informisani stoje pored terena i dovikuju uputstva. Njihova deca tada više ne slušaju sopstvenu percepciju, nego mamu ili tatu. U Nemačkoj je razmak od 15 metara uobičajeno klupsko pravilo, a vredi ga uvesti i kod tebe. Na roditeljskom sastanku dovoljna su tri minuta objašnjenja. Više o tome u sledećem poglavlju.

Greška 5: neuredne izmene. Ko menja posle gola, mora da ima utvrđen redosled. Inače pri svakoj izmeni nastane rasprava, a 7 minuta igre se smanji na 5. Savet: plastifikovana kartica sa redosledom izmena na podlozi za pisanje, pre svakog treninga složena iznova, tokom igre bez rasprave. Reforma DFB-a taj obavezni ritual izričito propisuje.

Šta roditelji treba da znaju o Funinu

Pet najčešćih zamerki roditelja, poređanih po tome koliko se često čuju na tipičnom roditeljskom sastanku:

1. „Zašto nema tabele? Moje dete želi da pobeđuje!“ Festivalska logika reforme DFB-a namerno ukida tabele, jer najvažniji cilj učenja u dečjem uzrastu nije pobeda, nego percepcija i doživljaj uspeha za sve. Ako na svojim Funino danima igraš bez tabele, argument je isti. Vajn o tome piše: „Nažalost, na gotovo svim igralištima čak i kod najmlađih u prvom planu je i dalje pobeda, a ne igra.“ Roditelji argument razumeju posle jednog jedinog objašnjenja, čim shvate da na Funino turnirskom danu svako dete da više sopstvenih golova, a ne samo jedan talentovani napadač.

2. „Zašto četiri gola? To nije pravi fudbal.“ Četiri gola teraju svako dete da stalno čita situaciju u igri: koji je gol upravo slabije branjen? Taj zahtev za percepcijom je ceo didaktički temelj formata. U klasičnoj igri na dva gola dovoljno je trčati u jednom smeru. U igri na četiri gola mora da se misli.

3. „Gde je golman? Moje dete ne zna da brani.“ U Funinu za U6 do U9 namerno nema golmana. Reforma DFB-a to tako predviđa jer šestogodišnjaci ionako stalno menjaju ulogu golmana i igrača u polju, a uloga golmana metodički ima smisla tek od U10/U11. Ako klubu treba specijalizovani golman: treniraj ga od U10, ne ranije.

4. „Moje dete je preslabo za Funino, izgubiće se.“ Istina je upravo suprotna. Vajn je u Spielintelligenz im Fußball izričito dokumentovao da slabiji igrači od Funina imaju najviše koristi: „Svako, pa i najslabiji igrač, je važan.“ U klasičnom 7 na 7 najslabije dete u utakmici dodirne loptu dva do tri puta; u 3 na 3 višestruko više. Ko ne može da prati igru jer mu nedostaju kontakti sa loptom, u Funinu dobija upravo te kontakte.

5. „Zašto moraju da se menjaju posle svakog gola?“ Rotacija posle svakog gola (U6/U7 i 3 na 3 u U8/U9) odnosno na svaka tri minuta na zvižduk (od 4 na 4 naviše) svoj deci garantuje jednako vreme igre. To pravilo je deo festivalske logike reforme DFB-a i strukturno isključuje da dete bude zapostavljeno samo zato što trenutno ne igra dobro. Roditelji koji su ranije gledali kako njihovo dete premalo igra obično postanu najveći zagovornici Funina.

Šablon mejla za roditeljski sastanak

Ako ti treba šablon, evo jednog koji funkcioniše u klupskoj praksi. Prilagodi ga klubu i ekipi, pa ga jednom pre početka sezone pošalji mejlom ili u Viber ili WhatsApp grupu roditelja:

Dragi roditelji,

od ove sezone naše ekipe U7 i U9 na treningu i na klupskim
festivalima igraju Funino: tri na tri na četiri mini-gola.
Tri stvari su drugačije nego ranije:

1. Na našim Funino danima nema tabele ni proglašenja pobednika.
   Sve ekipe igraju u turnirskom obliku, pobeđuju otprilike
   podjednako često i na kraju dobiju diplomu.

2. Svako dete u proseku i samo daje golove. U klasičnom 7 na 7
   većinu golova obično daju ista dva ili tri deteta; u Funinu
   se to menja od jednog turnirskog dana do drugog.

3. Rotacija: posle svakog gola (U7) odnosno na svaka tri minuta
   (U9, od 4 na 4) svaka ekipa menja jednog igrača. Tako svako
   dete u svakoj utakmici dobije podjednako mnogo vremena igre.

Za turnirski dan vas molimo: najmanje 15 metara razmaka od
terena, bez dovikivanja uputstava sa strane, bez ocenjivanja
pojedinih igrača tamo gde ih deca mogu čuti. Ako imate pitanja,
javite mi se posle turnirskog dana i odvojiću vreme za vas.

Hvala na podršci.

Sportski pozdrav,
[Ime]

Poslednja napomena: roditelji skeptični prema Funinu po pravilu postanu njegovi obožavaoci čim prvi put gledaju sopstveno dete kako igra. Efekat formata vidi se kada ga ne komentarišeš.

Organizuj sopstveni Funino festival

Ko u svom klubu želi da organizuje Funino festival, treba mu tri stvari: hala ili veliki teren sa mestom za najmanje četiri paralelna Funino terena, četiri mini-gola po terenu (u nuždi čunjevi) i jasan plan rotacije. Brošura DFB-a festivalski način izričito predviđa: „Igra se u turnirskom obliku sa terenima koji se penju i spuštaju. Posle svakog kruga pobednička ekipa ide teren dalje, poražena teren nazad.“

Tipičan festivalski dan za U8/U9 ima šest do sedam krugova po 7 do 10 minuta, tri minuta pauze između krugova i na kraju malu diplomu za svako dete (bez prvog i bez poslednjeg mesta). Šest do osam ekipa bez problema staje na tri do četiri paralelna terena. Treneri deluju kao voditelji igre, a ne kao treneri koji dovikuju uputstva. Roditelji stoje na 15 metara razmaka. Užina po detetu: jedna banana, pola litra vode, jedna žitna pločica. Dovoljno za tri sata.

Cela logistika, od plana opreme preko upućivanja sudija do šablona mejla za roditelje, nalazi se u vodiču za organizaciju turnira u hali; Funino pravila i satnica tamo su već uzeti u obzir. Ko želi da postavi sopstveni Funino festival, a da se ne izgubi u Excel tabelama, najlakše će koristiti alat poput AreaCopa koji plan rotacije i raspored utakmica pravi automatski.

Funino je i prirodan glavni deo treninga posle zagrevanja sa malo opreme. Više o tome u vodiču za zagrevanje od 15 minuta bez rekvizita, koje podjednako dobro odgovara za U6 do U11.

Kartice sa vežbama za preuzimanje

Dva PDF-a za štampu koja možeš da poneseš na trening. Ček-lista je jednostrani brzi podsetnik sa tačkama za postavljanje i svih osam varijanti oblika igre u obliku sažetih spiskova poruka. Dobra je ako Funino već poznaješ i treba ti samo podsetnik.

Radna sveska je verzija od dvanaest strana sa dijagramom terena za svaku karticu. Jedna kartica po strani, dijagram u sredini, numerisane trenerske poruke ispod. Pričvrsti je na podlogu za pisanje i dok objašnjavaš, imaćeš raspored igrača i putanje kretanja pred očima.

Izvori

Primarni izvori: Wein (metodika FUNiño)

• Wein, Horst (2011). Spielintelligenz im Fußball — kindgemäß trainieren. 4. prerađeno i dopunjeno izdanje. Aachen: Meyer & Meyer.
• Wein, Horst (2006). „Mehr Spielintelligenz!“ U: fußballtraining 5+6/2006, str. 56–62.

Pravila nemačkog saveza DFB (reforma 2024/25)

• Deutscher Fußball-Bund (stanje 09/2024). Wettbewerbsformen im Kinderfußball. Frankfurt na Majni: DFB Entwicklung Vereine, Ehrenamt und Spielbetrieb.

Sportsko-naučni dokazi (inteligencija igre, kondicija, opterećenje)

• Memmert, Daniel (2011). Vermittlung von Spielfähigkeit.
• Schmoll, Simon (2020). Athletiktraining im Nachwuchsfußball. Master rad, Univerzitet u Potsdamu. (Citira Hoff, Wisloff, Engen, Kemi i Helgerud 2002. o pragu HRmax u igrama na malom prostoru.)
• Gualtieri, Antonio (2025). High-Speed Running and Sprinting in Football. Doktorska disertacija. (Citira Dalen i sar. 2019. i Casamichana, Bradley i Castellano 2018. o regulisanju opterećenja u igrama na malom prostoru.)

Lochmann / Univerzitet u Erlangenu (Wettkampfsystem 4.0)

• Akdag, Murat; Poimann, Dino; Czyz, Titus; Lochmann, Matthias (2016a). The Impact of Competition Mode and Coaching on Physical Load in Youth Football. U: 6. Internationale Teaching Games for Understanding Konferenz × 10. dvs-Sportspiel-Symposium 2016, Köln. Hamburg: Feldhaus Czwalina, tom 258, str. 179.
• Akdag, Murat; Poimann, Dino; Czyz, Titus; Lochmann, Matthias (2016b). The Impact of Competition Mode and Coaching on the Amount of Actions in Youth Football. Isti zbornik, str. 178.
• Lochmann, Matthias (2015). Wettkampfsystem 4.0 — Strukturinnovationen zur nachhaltigen Sicherung der internationalen Wettbewerbsfähigkeit des deutschen Fußballs. Godišnji skup Komisije za fudbal nemačkog društva dvs 2015, Erlangen.

Trenerska edukacija (linija nemačkog saveza DFB)

• Halemeier, Maik (2018). Spielidee für den Spielaufbau und die Fortsetzung des Spiels. U: BDFL (ur.), Internationaler Trainer-Kongress 2018 Dokumentation, str. 30–33.
• Kolodziej, Christian (2018). Integriertes vs. isoliertes Athletiktraining im Leistungsfußball. Isti zbornik, str. 34–36.

Međunarodni savezi (stanje 2025/26)

• Real Federación Española de Fútbol (2025). Bases de competición 2025/26. Madrid: RFEF.
• The Football Association (2025). FutureFit — Updates to grassroots youth football in England. London: The FA. Uvođenje 2026/27.
• Fédération Française de Football (2025). Foot Animation U7/U9/U11 Reglementsdokumente 2025/26.
• US Soccer (2017). Player Development Initiatives. Standardi za igru na malom prostoru od avgusta 2017.

Podaci iz industrije (mali oblici igre, kontakti sa loptom)

• FRANdata (2024). Small-Sided Soccer: Final Updated Report. Industrijsko merenje kontakata sa loptom u 4 na 4 naspram 11 na 11.