„Jesi li pobedio?“ To je pitanje koje većina dece posle utakmice čuje prvo, često već na putu do kola, često od sopstvenih roditelja. Zvuči bezazleno. Ali detetu govori šta je važno: rezultat, a ne ono što je danas uradilo bolje. Tokom cele sezone ti mali signali se sabiraju u stav. A taj stav više odlučuje o razvoju mladog igrača nego bilo koja vežba na terenu.
Sportski psiholozi to osnovno raspoloženje zovu motivaciona klima. To je nevidljiv odgovor na pitanje: po čemu ova ekipa meri uspeh? Ovaj tekst pokazuje zašto klima usmerena na zadatak dugoročno oblikuje bolje fudbalere od golog pritiska rezultata. Pokazuje i od kog uzrasta se deca uopšte porede i preko kojih šest poluga ti kao trener upravljaš tom klimom. Napisan je za trenere kategorija od U10 do U15, baš u fazi u kojoj pritisak spolja raste.
Pogrešno prvo pitanje posle utakmice
Zamisli dve svlačionice posle istog poraza od 2:3. U prvoj trener kaže: „Izgubili smo, pozadi opet spavamo. Sledeće sedmice se računa svaka greška.“ U drugoj: „Tri primljena gola, jasno. Ali video sam da ste prvi put čisto izneli loptu od golmana. Tu nastavljamo.“ Obe ekipe su izgubile. Ali deca odlaze kući sa potpuno drugačijim osećajem, a tokom narednih sedmica dolaze na trening sa drugačijim stavom.
Merilo koje ti kao trener postavljaš je zarazno. Deca ga preuzimaju, a roditelji ga pojačavaju pored terena. Baš zato pritisak rezultata često i ne nastaje na terenu, već pored njega. Kad pola roditelja gleda samo u rezultat, svaka greška postaje katastrofa, i dete to oseća. Kako da ublažiš taj pritisak spolja i izađeš na kraj sa zahtevnim roditeljima, obrađuje tekst o zahtevnim roditeljima u dečjem fudbalu. Ali prvi korak je na tebi: koje pitanje postavljaš prvo?
Dve naočare: napredovati ili pobediti
Iza motivacione klime stoji jednostavna razlika: kako čovek uopšte određuje da je bio „dobar“. Može to da veže za sopstveni napredak (usmerenost na zadatak) ili za poređenje sa drugima (usmerenost na rezultat, odnosno na ego). Većina dece nosi obe naočare, ali koje preovlađuju u velikoj meri zavisi od klime koju trener stvara.
Razlika zvuči akademski, ali se na svakom treningu vidi sasvim konkretno:
| Usmereno na zadatak (razvoj) | Usmereno na rezultat (poređenje) | |
|---|---|---|
| Uspeh znači | biti bolji nego prošle sedmice | pobediti, biti bolji od drugih |
| Greška je | korak u učenju | dokaz da ne znaš dovoljno |
| Hvali se | trud i rešenje | gol i pobeda |
| Težak zadatak | privlači, „to ću da probam“ | odbija, „tu ću da se obrukam“ |
| Posle poraza | „šta nosimo iz ovoga?“ | „ko je kriv?“ |
| Dugoročno | ostaje, više isprobava | strah od grešaka, pre odustaje |
Nijedne od ovih naočara nisu urođene. Deca mesecima uče koje važe u njihovoj ekipi, i to iz onoga što trener hvali, kažnjava, ignoriše i kako deli grupe. To je dobra vest: ako se klima pravi, možeš da je praviš i svesno.
Zašto odlučuje klima, a ne rezultat
Zašto je to više od lepog pitanja stava? Zato što merilo utiče na to kako deca igraju u presudnoj sekundi. Ko se plaši greške, bira sigurno vraćanje lopte umesto hrabrog driblinga. Tokom godina od tog izbora na sigurno nastaje tip igrača koji ništa ne rizikuje. A strah od greške ne nastaje u detetu samom, stvara ga okruženje. Treneri koji insistiraju pre svega na rezultatima i poređenjima i kažnjavaju greške stvaraju upravo taj strah od neuspeha koji decu tera da izbegavaju rizik. Deca kojoj je dozvoljeno da uspeh mere sopstvenim napretkom, naprotiv, ostaju u igri sama od sebe, jer je napredak već sam po sebi nagrada.
Poznat primer klime koja se oslanja na sigurnost i hrabrost umesto na strah je Jirgen Klop (Jürgen Klopp). Tokom cele karijere važio je manje za taktičkog majstora, a više za trenera koji gradi odnos i igračima daje osećaj da smeju da greše, sve dok igraju punom snagom. Kad je predstavljen u Liverpulu, hteo je od sumnjičavih da napravi vernike. Upravo to je klima zadatka i mentaliteta: radi se o razvoju i stavu, ne o jednom rezultatu.
Suprotnost ne treba imenovati, jer je svi znaju: čisti trener rezultata koji gleda samo u tabelu. Posle svakog poraza traži krivca, a najslabijeg igrača ostavlja na klupi čim postane tesno. U seniorskom fudbalu to kratkoročno možda donese bodove. U dečjem fudbalu i u mlađim kategorijama stvara plašljivce i decu koja odustaju. Razlika nije u tome da li trener želi da pobedi (žele obojica), već po čemu u svakodnevici meri uspeh.
Od kada deca počinju da se porede
Motivaciona klima deluje u svakom uzrastu, ali ne uvek isto. Mlađa deca jednostavno još nisu dostigla razvojni stepen na kom bi se trajno poredila sa drugima. Sedmogodišnjak koji žonglira loptu deset puta ponosan je zato što je ranije uspevao samo pet puta, a ne zato što neko drugi uspeva samo osam. Uspeh je u tom uzrastu gotovo automatski vezan za sopstveni napredak.
Otprilike između 10. i 12. godine to se menja. Deca razvijaju stabilno razumevanje da je sposobnost relativna, dakle da neko može da bude „bolji od“ ili „lošiji od“. Od tada se porede sama od sebe, a poređenje može da počne da potiskuje sopstvenu motivaciju. Gorko je to što baš u taj period pada i pritisak spolja: prate se igrači za selekcije, raspravlja se o prelascima u druge klubove. U Nemačkoj savez DFB do U11 igra bez tabele, pa tabele tamo stižu tačno u ovom uzrastu. U Srbiji okvir FSS-a predviđa lige sa bodovima već od U10, dok Fudbalski savez Beograda do U-12 vodi samo abecedni spisak ekipa bez bodova. To je trenutak u kom svesno usmerena klima na zadatak najviše štiti.
U praksi to znači postepeno:
- U10 i U11 (Fudbal 7): uspeh definiši gotovo isključivo sopstvenim napretkom. Rezultati gotovo da nemaju nikakvu ulogu, svako dete treba da ode sa osećajem da je danas nešto naučilo.
- U12 i U13 (Fudbal 9): poređenje dolazi, ali ti merilo svesno držiš na razvoju. Tabelu primi k znanju, ali je ne pretvaraj u glavnu temu razgovora.
- U14 i U15 (mlađi pioniri i pioniri): takmičenje postaje stvarno i sme to da bude. Ipak, individualni napredak ostaje crvena nit, inače gubiš baš one koji kasnije sazrevaju i tek će doći. Zašto se baš oni često izgube, pokazuje vodič o razvoju talenta kod mladih fudbalera.
Šest poluga tvoje motivacione klime
„Stvoriti klimu“ zvuči neodređeno, ali je iznenađujuće opipljivo. Sportski pedagozi su ključne poluge spojili u jednu reč za pamćenje: TARGET, iz engleskog, za šest oblasti Task, Authority, Recognition, Grouping, Evaluation i Timing. Na srpskom: zadatak, autonomija, priznanje, grupe, procena i vreme. Svaka poluga je odluka koju donosiš na svakom treningu, svesno ili nesvesno.
| Poluga | Ovako gradiš klimu zadatka |
|---|---|
| Zadatak | Ponudi vežbe sa više nivoa težine, tako da svako dete nađe izazov na svom nivou. Igre umesto čekanja u redu. |
| Autonomija | Pusti decu da odlučuju: neka biraju vežbu, neka se kapiten menja, neka sama smisle pravila za završnu igru. To stvara odgovornost. |
| Priznanje | Hvali trud i rešenje, ne samo golove. O napretku po mogućstvu pričaj u četiri oka, ne kao javno poređenje. |
| Grupe | Sastavljaj ekipe fleksibilno i mešovito, ne stalno „dobri protiv slabih“. Saradnja pre ranga. |
| Procena | Meri svakog prema njemu samom: bolji nego prošle sedmice, ne bolji od saigrača pored. Greške tretiraj kao korak u učenju. |
| Vreme | Daj dovoljno vremena za vežbanje i isprobavanje. Nijedno dete ne izlaži podsmehu pod vremenskim pritiskom, svako uči svojim tempom. |
Poluga sa najvećim trenutnim efektom je priznanje, jer je pokrećeš u svakom minutu treninga. Sedmicu dana svesno prati šta glasno hvališ. Ako se 90 odsto tvojih povika odnosi na golove i pobede, to šalje jasan signal rezultata, šta god inače propovedao. Prebaci polovinu pohvala na trud, hrabre odluke i čista rešenja. Kako to da pretočiš u obraćanja pre utakmice i na poluvremenu, a da ne upadneš u fraze, pokazuje vodič za govor u svlačionici kod mlađih kategorija.
„Ali mi ipak hoćemo da pobeđujemo“
Najčešći prigovor ambicioznih trenera glasi: „Lepo, ali mi igramo za bodove, hoćemo da uđemo u viši rang.“ Opravdano. Klima usmerena na zadatak izričito nije suprotnost želji za pobedom. To je samo drugi put do nje. Ko svake sedmice postane malo bolji, s vremenom pobeđuje i više utakmica, samo kao posledicu razvoja, a ne kao jedino merilo.
Razlika se najjasnije vidi u porazu. Ekipa usmerena na rezultat koja izgubi 0:4 je slomljena, jer je jedini cilj promašen. Ekipa usmerena na zadatak iz iste utakmice nosi tri stvari koje će sledeće sedmice ići bolje. Tokom sezone to je razlika između ekipe koja posle treće teške utakmice iznutra odustane i ekipe koja istraje.
Konkretno, „takmičenje bez pritiska rezultata“ znači na primer: svako dobija pravednu minutažu, i najslabiji, jer razvoj dolazi samo kroz minute na terenu. Kako to čisto da sprovedeš i objasniš roditeljima, piše u vodiču o pravednoj minutaži u dečjem fudbalu. Upravo ta praksa je klima zadatka na delu: svakom detetu govori da pripada ekipi i da sme da postane bolje, bez obzira na rezultat.
Nigde to nije na takvoj probi kao na turniru. U jednom danu se gomilaju rezultati, tabele i utakmice nokaut faze, a iskušenje da se igra samo za pehar je najveće. Baš tu se vidi tvoja klima: da li i u trećoj utakmici u grupi puštaš svakoga da igra ili slabije ostavljaš na klupi čim postane tesno.
Tvoja samoprocena za sledeći trening
Motivacionu klimu ne okrećeš jednim vatrenim govorom, već mnogim malim odlukama tokom sedmica. Tri od njih možeš da primeniš već na sledećem treningu:
- Broji svoje pohvale. Jedan trening prati za šta vičeš. Prebaci polovinu sa golova na trud i hrabre odluke.
- Promeni prvo pitanje. Posle sledeće utakmice ne pitaš „Jeste li pobedili?“, već „Šta ste danas uradili bolje nego prošle sedmice?“.
- Ubaci izbor. Pusti decu da u jednoj vežbi nešto sama odluče. Malo autonomije je dovoljno da probudi odgovornost.
Da iskreno proceniš svoju klimu, prođi kroz samoprocenu u nastavku: po dva do tri pitanja sa odgovorom da ili ne za svaku od šest TARGET poluga. Ko iskreno zaokruži više od šačice odgovora „ne“, odmah zna gde je sledeća poluga.
Ovu klimu možeš da ugradiš već u planiranje turnira. Raspored koji svakoj ekipi obezbeđuje pravednu minutažu i miran tok dana unapred skida pritisak rezultata sa tog dana.
Isplaniraj turnir pravedno i sa fokusom na razvojBesplatno i bez registracijeSamoprocena za preuzimanje
Šest TARGET poluga kao samoprocena za štampu za tvoj trening: po dva do tri pitanja sa odgovorom da ili ne o zadatku, autonomiji, priznanju, grupama, proceni i vremenu, plus prostor za tri mere koje odmah primenjuješ.
Motivational Climate Self-CheckThe 6 TARGET levers for your trainingPreuzmi PDFČitaj dalje na AreaCopa
- Zahtevni roditelji u dečjem fudbalu: kako da ublažiš pritisak rezultata pored terena.
- Govor u svlačionici kod mlađih kategorija: šta da kažeš u svlačionici, bez fraza.
- Razvoj talenta kod mladih fudbalera: zašto igračima koji kasnije sazrevaju treba klima razvoja.
- Pravedna minutaža u dečjem fudbalu: pravedno vreme igre kao klima zadatka na delu.
