Roditelji pored terena: pravila ponašanja u dečjem fudbalu

Zašto se turnirski dan odlučuje pored terena

Stojiš pored terena, tvoje dete je na lopti, i pre nego što stigneš da razmisliš, otme ti se „Šutiraj!“. To zna svaki roditelj mladog fudbalera. Na običnoj prvenstvenoj utakmici to skoro niko ne primeti. Na turnirskom danu se sabira: umesto jedne utakmice igraju se četiri ili pet, umesto poznatih roditelja iz kluba pored terena stoji šarena mešavina nepoznatih odraslih, a gusta satnica sve čini nervoznim.

Najveći izvor stresa na turniru za mlađe kategorije retko su deca, već odrasli. Glasno dobacivanje uputstava, rasprave sa sudijom i pritisak rezultata oduzimaju deci upravo onu radost igre zbog koje je, na primer, nemački savez DFB preuredio takmičenja u dečjem fudbalu.

Turnir to zaoštrava iz tri razloga. Deca igraju nekoliko kratkih utakmica sa malo pauze između njih, pa se napetost gomila umesto da popusti. Roditelji se međusobno jedva poznaju, a tiho poređenje nepoznatih porodica podiže ton. A gusta satnica svako kašnjenje pretvara u povod za nervozu. Dobra vest: dovoljna su četiri jednostavna pravila da ono što se dešava pored linije pomaže deci, a ne da ih koči. Ovaj tekst je namenjen tebi kao roditelju, a na kraju ćeš naći gotov šablon kojim organizator postavlja ton za sve.

Navijaj, ali ne diriguj

Najvažnije pravilo prvo: navijaj, ali ne diriguj. Aplauz, dozivanje po imenu, jedno „samo tako“ posle izgubljenog duela, sve to pomaže. Problem su taktička uputstva. „Idi levo“, „dodaj“, „ostani pozadi“ dolaze od trenera, a ne sa linije.

Razlog je jednostavan. Dete koje u isto vreme čuje dva glasa, glas svog trenera i glas svog oca, ne može da donese sopstvenu odluku. Na trenutak se ukoči, a upravo ta sekunda često odlučuje duel. Deca uče fudbal tako što sama odlučuju i pri tome greše. Ko im odluku oduzme spolja, oduzima im i ono što bi iz nje naučila.

U žaru utakmice pomaže jedno praktično pravilo: sve što bi doviknuo i detetu iz protivničke ekipe je u redu. „Bravo“ za lepu odbranu golmana, na bilo kojoj strani, da. Uputstvo samo za tvoje dete, ne.

Razlika se vidi na konkretnim povicima. „Bravo, samo se bori“, „samo tako“, „odličan pas“ ili obično tapšanje bodre, a ne upravljaju. „Šutiraj“, „levo“, „faulaj ga“ ili „što ne dodaš“ su, naprotiv, dirigovanje i ne pripadaju liniji. Kad osetiš da ti je komanda na vrh jezika, zameni je imenom svog deteta i jednim „ajde“. Ohrabrenje je isto, a odluka ostaje detetu.

Poštuj sudiju

Mnoge utakmice mlađih kategorija ne sudi iskusan sudija, već petnaestogodišnjak sa tek položenim sudijskim ispitom ili trener volonter iz kluba. Pogrešne odluke su deo toga, a tokom dana se uglavnom izravnaju. Ko ih glasno komentariše, ne dobija ništa, a gubi mnogo.

Jer ovde se uticaj primera vidi odmah. Dete koje vidi kako mu otac viče na sudiju uči da se sa autoritetima tako postupa. A mladi sudija, na koga posle treće utakmice nasrnu razjareni roditelji, često odustane već u prvoj sezoni. U Nemačkoj savez DFB već godinama teško dolazi do mladih sudija, a slično je u mnogim zemljama. Svaki napad pored terena dugoročno odnosi amaterskom fudbalu upravo one sudije bez kojih nijedan turnir ne može da se održi.

Zato je pravilo jednostavno: kod pogrešne odluke ostani miran i ne govori ništa. Ako zaista nešto suštinski nije u redu, to posle utakmice rešava trener, a ne roditelj tokom utakmice.

Teže je kad se tvoje dete ljuti zbog pogrešne odluke. I tu tvoj primer pomaže više od bilo kakvog objašnjenja. Mirno „šteta, ali ni sudija ne vidi sve, samo nastavi da igraš“ uči dete da se nosi sa nepravdom umesto da se zaglavi u njoj. Upravo tu smirenost ono iz fudbala nosi u situacije koje sa sportom više nemaju nikakve veze.

Rezultat je sporedan

U Nemačkoj se kod najmlađih, do U9, na mnogim mestima namerno ne vodi tabela. U Srbiji je slika drugačija: okvir FSS-a za U6–U9 ne predviđa stalno takmičenje, a lige sa bodovima počinju od U10, dok Fudbalski savez Beograda u ligama pretpetlića, do U-12, vodi samo spisak ekipa po abecedi, bez bodova. Razlog nemačkog pristupa važi i ovde, i nije reč o razmaživanju, već o sportskoj odluci: u tom uzrastu je važno da deca imaju mnogo kontakata sa loptom, da zavole igru i da žele ponovo da dođu. Rezultat je pri tome sporedan.

Za tebe pored terena to znači dve stvari. Prvo: posle utakmice pitaj dete za najlepši trenutak, a ne za rezultat. Deca koja posle svake utakmice čuju samo pitanje o rezultatu povezuju fudbal sa pritiskom da moraju da pobede, a ne sa zabavom, a taj pritisak ionako dođe dovoljno rano. Drugo: aplaudiraj svakom detetu, ne samo svojoj ekipi. Dobra odbrana ili lep pas zaslužuju aplauz, bez obzira na to koji dres nosi golman. To opušta sve pored terena, jer iz dana izbacuje tiho takmičenje roditelja među sobom.

Ti si primer

Sva tri prethodna pravila svode se na jedno: ti si primer, hteo to ili ne. Deca tokom utakmice češće pogledaju prema liniji nego što roditelji misle, i kopiraju ono što tamo vide. Ko viče na sudiju, uči dete da viče. Ko posle poraza neraspoložen ode do kola, uči dete da izgubljena utakmica kvari celo popodne.

Isto važi i obrnuto. Roditelj koji posle utakmice pruži ruku detetu iz protivničke ekipe, poštuje sudiju i ume da pređe preko poraza, daje svom detetu uzor koji seže daleko izvan fudbala. To je pravi razlog zašto je ono što se dešava pored terena mnogo važnije nego što bi kratak turnir dao naslutiti.

Postavi ton za turnir: obaveštenje i pismo roditeljima

Ako organizuješ turnir ili vodiš ekipu, imaš polugu koju nijedan pojedinačni roditelj nema: pravila postavljaš pre nego što se lopta prvi put zakotrlja. Pravila ponašanja koja unapred stoje u pismu roditeljima i vise kao plastifikovano obaveštenje na ulazu deluju bolje od bilo kakve najave preko razglasa kad je atmosfera već pokvarena.

Dovoljna su dva dela. Prvo, jedna rečenica u pozivu ili obaveštenju za roditelje, na primer: „Da bi dan bio lep za svu decu, molimo vas da pored terena navijate umesto da dirigujete, da poštujete naše mlade sudije i da aplaudirate dobrim potezima obe ekipe.“ Drugo, obaveštenje sa četiri pravila, dobro vidljivo na ulazu i pored terena. Ko ionako planira turnir alatom kao što je AreaCopa, obaveštenje jednostavno doda na spisak opreme za turnirski dan.

Ovaj tekst možeš direktno da preuzmeš, plastifikuješ i okačiš:

Ako neki roditelj uprkos svemu redovno prelazi granicu, to nije stvar za liniju, već za miran razgovor dalje od terena. Kako to da rešiš kao trener, a da sukob ne eskalira, pročitaj u vodiču o zahtevnim roditeljima. A kako da isplaniraš ceo turnirski dan, od poziva do proglašenja pobednika, pokazuje spisak za organizaciju fudbalskog turnira.